Da li vam se nekada desilo da se nadjete više puta u sličnoj situaciji, da srećete isti tip ljudi, da su vam svi partneri manje-više nasilni…? Na kraju shvatite da je obrazac dogadjaja uvek isti. I sledi pitanje:“Bože, šta sam ja tebi zgrešio/la? Zbog čega me kažnjavaš?“
Ne, to nije kazna, to su nenaučene lekcije iz ovog ili nekog prethodnog života. To je KARMA. Karma je reč je na sanskrtskom i znači delovanje, kretanje, motivaciju za pokretanjem dešavanja. Izrazom karma govori se o zakonu uzroka i posedice, odnosno uticaju odredjene akcije na buduće dogadjaje, kako u ovom tako i u budućim životima, kako za nas tako i za našu okolinu.
Karmički dugovi ili rezuidi prošlosti predstavljaju snažne stožere naših života. Dugovi predstavljaju sve ono što se nije razrešilo, i prijemčivo je za slična iskustva. Na rezidue možemo gledati kao na jedan suvišnan i nepotrebnan teret koji ljudi nose sa sobom iz života u život i koji ih sprečava da potpuno i pravilno dožive sadašnje događaje, kao i da primaju i ispoljavaju ljubavna i druga osećanja tokom sadašnjeg života. Ona mogu da utiču na čovekovo ponašanje i odnose s drugim ljudima, na njegove karakterne crte, na ono što on voli ili ne voli, da uzrokuju njegove fobije itd., bukvalno, mogu da utiću na svaki aspekt ljudskog života.
Uz pojam karme vezuje se i pojam reinkarnacije koji govori o tome da čovek nije samo fizičko telo, nego je on i spiritualno biće (duša, jastvo, atman, transpersonalni centar) koje seli iz jednog tela u drugo. Duša napušta fizičko telo u trenutku njegove smrti i zatim ponovo ulazi u novo u periodu intrauterinog razvoja. Ona se reinkarnira u novom fizičkom obliku, novoj teritoriji, ponekad u suprotni spol, s novim ciljevima, novim osobinama i talentima. Ali sa sobom nosi i nenaučene lekcije, koje traže da se razreše situacije, odnosi, stvari koje stoje pred nama.
Problemi koji se javljaju u ovom životu nisu uzrokovani samo prethodnim životom već: u 20% problema uzrok je prednatalnog perioda i momenta začeća; 20% problema uzrokovano je porodičnim nasledjem; 40% problema je iz prošlih života; 10% su psihički, stečeni uzroci posledice trauma; 10% je posledica stralnih iskustava.
Regresija je fenomen bilo kog vraćanja na inferioran stepen razvoja, vraćanje unazad, bilo gde.
Regresoterapija je struktuiran proces u cilju terapijskog delovanja.
Regresija može da bude: direktna (direktno iskustvo) ili indirektna (indukovana tarotom, viskom, astrologijom, masl-testing…).
Sama regresoterapija može da bude hipnotička i nehipnotička (asocijativna).
Hipnotička regresoterapija se koristi u slučajevima ako je osoba kroz druge tehnike (psihoterapeutske ili energetske) utvrdila koji je problem ili ako iz znatiželje želi da „udje“ u neki od svojih prethodnih života.
Nehipnotička (asocijativna) regresoterapija
Pogrešno je misliti da je regresoterapija povezana samo sa „prošlim životima“. Kao što je rečeno, regresija je hod unazad do tačnog utvrdjivanja MESTA nastanka blokada, predrasuda, negativnih emocija itd., koje truju NAŠE telo i Dušu, a kao posledicu imamo i fizičke bolesti, dakle materijalni nivo ljudskog bića. Osim dogadjaja kao trenutka nastanka zastoja, regresoterapija po DCR Metodi se bavi pre svega otkrivanjem regresivnog stanja kao nosioca negativnih iskustava.
U kliničkom okviru, istraživanje čovekovih emocionalnih stanja će usmeriti pažnju njegove svesti na poreklo ili uzrok problema u sadašnjem životu. To podrazumijeva jedan indirektan prilaz uz pomoć nehipnotičke indukcije. Sama sugestija pacijentu da usmeri svoju pažnju na određene emocije ili osećanja, odmah dovodi do jednog promenjenog stanja njegove svesti. Tako se i seansa može nastaviti bez korištenja ikakvih dodatnih metoda a pacijentov lični unutrašnji konflikt upravlja samim tokom seanse. Lična osećanja i emocije ovde predstavljaju ključ za pristup događajima iz prošlosti.
Postoje razne metode za nehipnotičku indukciju i otkrivanje memorije, odnosno, sećanja na događaje iz prošlosti koja su zatrpana duboko u podsvesti.
Za asociajtivnu indukciju u regresoterapiji se koriste tri tehnike:
a) somatska – kao boja i oblik na telu
b) emocionalna – kao emocija i splet emocija koji prati odredjenu temu
c) lingvistički most – misli i reči; sastoji se u otkrivanju reči-okidača za dalju indukciju; posebno se koristi kod otkrivanja Identiteta kao i onih blokada koje se nalaze na telu iznad srca.
Navedene nehipnotičke indukcije će obično kod čoveka izazvati sećanje na neke traumatske epizode iz njegovih prošlih inkarnacija, ili iz traumatskog dogadjaja u periodu začeća, natalnog perioda, ili potisnutih trauma u ovom životu. Terapeut će onda da vodi čoveka kroz istraživanje detalja iz tih događaja uz pomoć identifikacije sa onom njegovom ličnošću ili ličnošću osobe koja je učestvovala u stvaranju traume (npr.majka u periodu začeća) koja je učestvovala u tim dogadjajima tj. koja ih je doživljavala. Tu se kod postavljanja pitanja od strane terapeuta uvek koristi sadašnje vreme, kao da se sva radnja osobe-klijenta odigrava upravo u ovom momentu, tako da se ona može lakše identifikovatii sa ‘sobom-iz-prošlosti’. Za osobu koja proživljava svoj bivši život, taj njen život i jeste u sadašnjosti.
DCR terapeutska metoda podrazumeva:
1. Regresiju odnosa
2. Regresija identiteta
3. Regresiju porodičnog polja
4. Regresiju dogadjaja
1. Regresija odnosa
Regresija odnosa ima spoznajno-katarzični efekat oslobadjanja od negativnih emocija, predrasuda, tabua, i energije koja se stvorila kao treći činilac u odnosu. Uzrok nastanka odredjenih opterećujućih odnosa ne mora uvek biti karmički (prošli životi). Tema nas može odvesti do prednatalnog perioda, perioda začeća i sl., a ukoliko je karmički odnos u pitanju može nas odvesti i do prethodnog života kada se odnos formirao.
Odnosi u našim životima su veoma važni elementi kao za kvalitet života, tako i za duhovni i lični razvoj, mišljenje o sebi, izražavanje talenata, uočavanje sopstvene darme itd.
Šablon odnosa koji gradimo, npr, sa partnerom, ima izuzetno karmički značaj – ovde se ne radi o osobi koju poznajemo iz prošlog života već o načinu stvaranja takvih odnosa koji je opterećen karmičkim dugom/rezuidima/sećanjima – i često je uzrok „nove karme“ sa novim učesnicima.
Efekti ove vrste regresivne terapije su izuzetni.
2. Regresija identiteta
Ova vrsta regresoterapije se radi onda kada osoba/klijent ima problema sa nekom svojom ULOGOM npr. majčinstvom ili pak ne može npr. da nadje adekvatan posao; u drugim slučajevima se radi kada sebe optužuje za nešto (ima snažan osecaj krivice); i u slučajevima kada je bolesna bilo fizički bilo psihički npr. kod bolesti zavisnosti;
CILJ ove vrste regresoterapije je da se pronadje i uoči deo osobe – identitet koji nije funkcionalan, koji se odbacuje , zatim da je se taj identitet “isceli” i integriše u ličnost.
Kod osoba koja imaju hronična oboljenja takodje se radi Regresija identiteta gde pomažemo osobi da prihvati sebe sa tom bolesti. Kada osoba prihvati sebe onda može i da se adekvatno leči, a obično i bolest tada ulazi u “mirnu” fazu.
3. Regresija porodičnog polja
Porodično polje je jedno od “slojeva” naše podsvesti, u kojem se nalaze informacije i “zapisi” o našim predcima. Svaka kultura, narod, porodica imaju svoju tradiciju kroz običaje i verovanja u vezi prošlosti predaka. Kult predaka je zastupljen u svakoj kulturi, dok se u savremenom svetu smatra “primitivnom / narodnom religijom”.
Pripadanje porodičnom polju je snažna potreba svakog čoveka. Ukoliko ne zna istoriju svoje porodice ili ga te teme ne zanimaju, on neće osećati pripadnost a samim tim će težiti da pripada negde drugde. Medjutim, ni jedna skupina ne može da da toliko snagu i podršku osobi kao što to može porodično polje.
U okviru porodičnog polja mi imamo neliko važnih elemenata za rad u regresoterapiji:
a) predačka snaga i zadaci
b) blokade porodičng polja
c) šeme porodičnog polja
Blokade porodičnog polja u okviru regresoterapije na kojma se radi su sledeće:
a) tajne – porodične tajne nose jaku emocionalnu energiju koja blokira svakog učesnika u polju; u zavinosti na kojem je mestu tajna ta oblast će biti tabuizirana kod pripadnika; sve tajne teže da se razotkriju; tajne mogu biti svakojake: skrivanje pravog očinstva, nasledje preko reda, ubistva, podvale i prevare i sl. Ovo se posebno aktivira kod materijalnog nasledja.
b) duhovi nerodjene dece – duhovi nerodjene dece mogu blokirati ostalu decu; to su duše koja se nisu inkarnirale, nisu dobila svoj status u grupi, nisu dobila svoje priznavanje; oni donose snažan osećaj krivice drugim članovima Polja; ovi sadržaji se posebno aktiviraju kod nemogućnosti radjanja dece; ili pak oboljenja kod novorodjenih;
c) prokletstva – iako zvuči dramatično, prokletstvo je poput “virusa” u okviru programa porodičnog polja koje ometa funkcionisanje porodičnog programa; stvaraju se ponavljane blokade u okviru polja, pa čak i šeme dešavanja;
4. Regresija dogadjaja
U okviru Regresije dogadjaja radi se sa:
1. traumatskim dogadjajima
2. dogadjajima iz prednatalnog perioda: začeće, period u stomaku i rodjenje
3. prošlim životima
Regresija prošlih života je najpoznatiji sadržaj regresoterapije, i spada pod tzv Regresiju dogadjaja. Ciljevi ove vrste regresoterapije su mnogobrojni a sve zavisi od Teme regresije. Ciljevi mogu biti sledeći:
– oslobadjanje od odredjenih duševnih stanja,
– razotkrivanja odredjenih negativnoh ishoda različitih realnih situacija;
– oslobadjanje od ponavljajućih obrazaca,
– razumevanja nastanka odredjenih bolesti – posebno psihosomatskih
– u cilju prevazilaženja odredjenih psihičkih blokada, kao što su fobije, strahovi, anksiozni napadi, depresivni intervali i td.
Autor: Mr.sc.med.dr Veroslava Stanković
